Poslovne vesti - Srbija

Uvoz raste sedam puta brže od izvoza: Da li nam preti platnobilansna kriza?

Iako kratkoročno ovo ne znači neposrednu opasnost, ako se trend nastavi, Srbija bi mogla dospeti u situaciju sličnu onoj koju prolaze Grčka, Argentina i Turska — platnobilansnu krizu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvom tromesečju ove godine izvezeno je robe u vrednosti 7,35 milijardi evra, što je povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz uvećan 12,4 odsto, na 10,24 milijardi evra.

Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi evra i veći je za 52,8 odsto u poređenju sa prva tri meseca prošle godine.

Sagovornici Danasa ukazuju da srpski izvoz opada zbog slabe tražnje u Evropi, koje je naše glavno izvozno tržište, dok uvoz raste zbog i dalje jake domaće tražnje, ali i jeftinije robe iz uvoza.

Ova neravnoteža nije zapažena samo u prvom kvartalu ove godine, već postoji nekoliko godina, jer Srbija godinama više uvozi nego što izvozi.

Deficit delom pokriva Narodna banka Srbije (NBS) koja od početka godine interveniše na deviznom tržištu prodajom deviza. Prethodnih godina, deficit tekućeg računa bio je pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Međutim, situacija se tu pogoršava, pa je u prva dva meseca ove godine neto priliv SDI iznosio 340 miliona evra, za 604 miliona evra ili za 64 odsto manje nego u istom periodu lane.

Bruto priliv SDI u januaru i februaru je iznosio 435 miliona evra (59 odsto manje nego lane).

Situacija je još lošija sa platnobilansnog stanovišta ako uzmemo u obzir odlive kapitala po osnovu ranijih SDI.

Kako se navodi u najnovijim Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT) ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio je za dva meseca 420,7 miliona evra. Od toga, 178,2 miliona evra se odnosi na odlive po osnovu dividendi, 52,5 miliona evra na odlive po osnovu kamata, dok je 190 miliona evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti „koja predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima“.

Ukoliko se priliv od 435 miliona evra umanji za ukupan odliv po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 420,7 miliona evra, čisti neto priliv po osnovu SDI iznosio je svega 13,9 miliona evra što je za 97,9 odsto manje u odnosu na period januar–februar 2024. godine.

Iako, kako kažu sagovornici Danasa, trenutna situacija nije alarmantna, ovo je još jedan pokazatelj da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta kako bi se izbegla ozbiljna kriza u budućnosti.

Privredni rast trebalo bi da bude baziran na kvalitetnim domaćim proizvodima, umesto na stranim direktnim investicijama, jer ako je suditi po količini povlačenja stranih direktnih investicija, to pokazuje da se njihov ciklus u Srbiji bliži kraju.

Još smo daleko od platnobilansne krize, ali ne treba čekati da problemi eskaliraju

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas da Srbija još uvek nije blizu platnobilansne krize, ali da bi pasivan pristup postojećim problemima mogao da nas odvede u tom pravcu.

Objašnjava da je pogoršanje spoljnotrgovinskih pokazatelja počelo sredinom prošle godine, a da se taj trend nastavio i tokom 2025. godine.

„Deficit tekućeg platnog bilansa i trgovinski deficit nisu bili veliki u prvoj polovini prošle godine, nakon toga značajno rastu i to pogoršanje se nastavlja i ove godine“, ukazao je Arsić.

Kao krajnji rezultat, kako je naveo, može da se javi i platnobilansna kriza, ali je Srbija, kako je ocenio, još uvek daleko od toga, između ostalog zato što ima velike devizne rezerve.

„Mi bar nekoliko godina možemo da finansiramo visok deficit trgovine sa svetom. Ali to ne bi bilo dobro. Ne bi bilo dobro da se naše devizne rezerve značajno smanjuju u dužem vremenskom periodu“, upozorio je Arsić.

U prvom kvartalu ove godine, dodao je, rezerve su počele da se smanjuju, a uz rast trgovinskog deficita, primećen je i pad priliva stranog kapitala.

„Imamo i veliki odliv sredstava po osnovu kamata, jer smo se tokom prethodnih godina značajno zadužili. Imamo i odliv po osnovu dividendi, zato što ima dosta stranog kapitala u Srbiji koji se izvlači“, primetio je Arsić.

Objašnjava da je pad izvoza u Srbiji posledica smanjene tražnje u Evropi, ali i pada cenovne konkurentnosti domaće privrede.

„Naše cene se približavaju evropskim, znatno više nego što se naša proizvodnja i produktivnost približavaju evropskim, i to traje nekoliko godina. Tako da jednostavno neki naši proizvodi više nisu konkurentni proizvodima u Evropi“, dodao je Arsić.

Pogoršanje cenovne konkurentnosti, objašnjava Arsić, povezano je i sa kursnom politikom i sa visokim rastom plata u evrima.

Što se tiče uvoza, on beleži rast zbog veće domaće tražnje, koja se razlikuje od evropskog trenda stagnacije. Arsić objašnjava da tražnja u Srbiji raste zbog ekspanzivne fiskalne politike u ovoj godini.

Na rast uvoza su, kako je dodao, mogli uticati i loši rezultati u poljoprivredi.

„Možda je uticala loša poljoprivredna sezona koju smo imali prošle godine. Nama se zbog klimatskih promena, kojima se nismo baš dovoljno prilagodili, događa da otprilike svaka druga godina ima veliki pad ratarske proizvodnje, naročito onog dela koji dospeva u drugoj polovini godine“, rekao je Arsić.

Ukazao je i da rast uvoza nije koncentrisan u jednom sektoru, kao što je to, na primer bio slučaj kada je u EPS-u bilo problema, pa je tada povećan uvoz energije.

Arsić je naveo da bi, na primer, rast uvoza repromaterijala mogo da se poveže sa padom cenovne konkurentnosti, a uvoz trajnih potrošnih dobara i sa padom cenovne konkurentnosti i sa rastom domaće tražnje koja je brža od rasta proizvodnje.

Na pitanje da li je Srbija daleko od grčkog, turskog ili argentinskog scenarija, Arsić odgovara da je važno da se deluje preventivno i da Srbija ne bi trebalo pasivno da čeka da joj se dogodi platnobilanska kriza.

Upitan šta treba učiniti da se spreči platnobilansna kriza, profesor je istakao da kad je cenovna konkurentnost pogoršana, postoje dva načina – ili da se popravi kvalitet naših proizvoda i da odgovaraju zaradama i kursu kakav je u Srbiji, ili da se smanje zarade i depresira kurs.

Arsić smatra da bi trebalo dati prednost prvom rešenju.

„Bolje je da se pokuša, ako ima vremena, ovo prvo – da se promeni struktura naše privrede, da počnemo da pravimo proizvode koji mogu da finansiraju plate koje su sada u Srbiji i koji odgovaraju ovom kursu“, izjavio je Arsić.

Deficit kratkoročno održiv, dugoročno postaje izazov

Snažan rast uvoza i usporeni izvoz u prvom kvartalu 2025. godine dodatno su produbili deficit tekućeg računa Srbije, ali veće brige leže u dugoročnim strukturnim izazovima, upozorava glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Prema njegovim rečima, i tokom 2024. i u prvim mesecima ove godine, uvoz raste znatno brže od izvoza. Taj trend ima i privremene i trajne uzroke.

„Pre svega, izvoz je nizak zato što je u Evropi stagnacija privrednog rasta. S druge strane, kod nas i dalje postoji solidan rast domaće tražnje, delom podstaknut i ekspanzivnom fiskalnom politikom, tako da nam je zbog toga uvoz relativno visok“, rekao je Brčerević.

On ne očekuje nastavak ovoliko loših spoljnjih trendova do kraja godine, jer usporava domaća tražnja, što će verovatno oslabiti i uvoz u narednim mesecima.

Pored tih kratkoročnih turbulencija, Srbija se u spoljnoj trgovini suočava i s nešto trajnijim ekonomskim pritiscima, dodao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta. Jedan od njih odnosi se i na politiku kursa dinara. Objasnio je da već nekoliko godina naše domaće cene rastu brže od uvoznih, a kurs je stabilan.

„To znači da s ovakvim kursom dinara uvoz postaje relativno jeftiniji i povoljniji, a izvoz sve skuplji i nekonkurentniji“, objasnio je Brčerević.

Dodao je da je neophodno sačekati stabilizaciju evropske i domaće ekonomije kako bi se stekla jasnija slika gde se tačno nalazimo. Ali upozorava da ne treba potcenjivati dubinski problem, koji traje već godinama.

„Mi strukturno stalno više uvozimo nego što izvozimo. Ta razlika je nekad manja, nekad veća – a sad je značajno porasla. Ono što je važno analizirati je kako se ta razlika pokriva. Dosad je je ona lako finasirana velikim prilivima deviza iz inostranstva – pre svega stranim direktnim investicijama i kreditima iz inostranstva, ali tu se situacija znatno menja“, rekao je Brčerević.

Ukazao je da su strane direktne investicije pre nekoliko godina dostigle svoj maksimum, i sad kao udeo u BDP-u iz godine u godinu opadaju.

Još važnije je to što ti investitori počinju sve više da izvlače profit iz Srbije, odnosno povlače devize iz zemlje. Time se dodatno sužava prostor za finansiranje spoljnotrgovinskog deficita.

„Pitanje je kako ćemo tu strukturnu razliku većeg uvoza od izvoza finansirati, kad više nema dovoljno novog deviznog priliva, a postojeći investitori izvlače ono što su ranije uložili“, rekao je on.

Kao odgovor na trenutni manjak ponude deviza, Narodna banka Srbije je intervenisala na deviznom tržištu.

„Od početka godine do kraja marta NBS je neto prodala oko 950 miliona evra kako bi pokrila manjak u platnom bilansu“, navodi Brčerević i dodaje da centralna banka i dalje raspolaže značajnim deviznim rezervama, oko 24 milijardi evra neto, ali da su te mere privremenog karaktera.

Brčerević zaključuje da trenutna situacija još uvek nije alarmantna, ali upozorava da bi dugoročni strukturni problemi mogli postati ozbiljni ako se ne pronađe održiv model rasta, dodajući da Srbija ima još vremena da se prilagodi.